На сједници Владе одржаној у понедјељак, 8. јула 2026. године, усвојен је предлог буџета Црне Горе за наредну фискалну годину. Укупни јавни расходи пројектовани су на 2,84 милијарде еура, што представља номинални раст од 8,3% у поређењу са текућом годином. Влада истиче да ће примарни суфицит остати позитиван, и то на нивоу од 0,4% БДП-а.
Здравство и образовање добијају додатне ресурсе
Највећи апсолутни раст буџетских средстава биљежи сектор здравства: у поређењу с тренутном годином, планирано је додатних 64 милиона еура за Клинички центар Црне Горе, набавку опреме и финансирање нове педијатријске јединице у Подгорици. Министар финансија Павле Јовановић нагласио је да је ово „историјски највећа јединична инвестиција у здравствену инфраструктуру у независној Црној Гори".
У образовном сектору буџет предвиђа раст издвајања за 12%, при чему ће значајан дио средстава бити усмјерен на реновирање школских зграда у сјевернијим општинама — Бјелом Пољу, Бијелом Пољу и Плавима — гдје је инфраструктурни дефицит посебно изражен.
„Буџет за 2026. одражава наш опредјељеност да развијемо јавне услуге без угрожавања фискалне стабилности коју смо изградили претходних година."
— Павле Јовановић, министар финансија Црне Горе
Инфраструктура: крупни пројекти у фокусу
Инфраструктурна улагања заузимају важно мјесто у буџетској пројекцији. Планирано је 188 милиона еура за наставак пројеката путне и комуналне инфраструктуре, укључујући довршетак дионице ауто-пута Матешево–Андријевица и реконструкцију водоводне мреже у неколико приморских градова. Посебна ставка од 22 милиона еура предвиђена је за дигитализацију јавних сервиса.
Опозиција у Скупштини скептична је по питању реалистичности пројекција. „Ако погледамо извршење буџета у претходне три године, видимо да капитални расходи никада нису испуњени у потпуности — рецентни просјек је 74%", указао је посланик ДФ-а Митар Ћулафић. Влада одговара да је успоставила боље механизме праћења и да нова Управа за јавне набавке смањује кашњења у реализацији.
Пензије и социјална заштита
Предлог буџета предвиђа усклађивање пензија са растом трошкова живота — процијењени раст пензија је 4,8% у односу на 2025. годину. Просјечна пензија у Црној Гори тако би достигла нешто испод 490 еура мјесечно, уз задржавање досадашњих механизама накнаде за старе и немоћне особе.
Реакције аналитичара
Аналитичари Центра за економска истраживања и политику (CEAP) оцијенили су предлог „умјерено амбициозним": „Фискална пројекција је реална под условом да приходи од туризма у 2026. не разочарају. Сезона је пошла добро, али постоји осјетљивост на спољне поремећаје", каже економиста Борислав Маројевић.
Мирна Радовић из Института за јавну политику додаје да постоји ризик у структури расхода: „Текући расходи расту брже од капиталних. То значи да се обавезе гомилају, а инвестиције остају иза плана." Она препоручује јачање ревизорских механизама прије него се буџет упути у скупштинску процедуру.
Шта слиједи?
Предлог буџета биће упућен Скупштини Црне Горе до краја јула, а расправа у пленуму планирана је за крај августа. Очекује се да ће процедура трајати три до четири сједнице. Уколико Скупштина усвоји буџет до 15. септембра, Влада ће имати довољно времена за правовремено укњижавање свих обавеза прије почетка фискалне 2026. године.