Скупштина Црне Горе изгласала је у петак, 10. јула 2026. године, измјене и допуне Закона о медијима са 43 гласа „за", 17 „против" и уздржавањем двоје посланика. Нови закон ступа на снагу осам дана по обjavljivanju у Службеном листу. Ово је трећа ревизија Закона о медијима у независној Црној Гори, а прва коју су пратиле конкретне европске смјернице из медијских поглавља Acquis communautaire.
Кључне новине закона
Најважнија промјена је обавезна транспарентност власничке структуре медија. Свака правна или физичка особа која директно или индиректно контролише медијску кућу мора то регистровати у јавном регистру власника медија при Агенцији за електронске медије (АЕМ). Рок за усклађивање постојећих медија је 90 дана.
Друга значајна новина је ограничење концентрације власништва: Један власник не може контролисати више од двије телевизијске и двије радио станице с националном фреквенцијом, уз истовремено поседовање штампаног или онлајн медија с националним досезом. Критичари сматрају да је ово ограничење недовољно, јер не обухвата дигиталне платформе и агрегаторе вијести.
„Овај закон је корак напријед, али само мали. Права медијска независност захтијева одговарајуће финансирање јавног сервиса и потпуно раздвајање политичке власти од медијских регулатора."
— Синиша Вукчевић, Удружење новинара Црне Горе (УНОВИЦГ)
Заштита новинара: нове одредбе
Закон уводи обавезу послодавца да новинарима осигура уговоре о раду на неодређено вријеме, осим у случају пројектних ангажмана с дефинисаним трајањем. Уводи се и „клаузула савести" — новинар не може бити санкционисан ако одбије израду садржаја koji је у супротности са уредничком политиком или етичким стандардима струке, под условом да постоји писмена уредничка одлука с образложењем.
Такође, нарочито је важно да тужбе за клевету и увреду против новинара неће аутоматски одлагати објављивање или брисање садржаја — суд мора донијети посебни привремени налог. Ова одредба је реакција на учестале SLAPP тужбе које су блокирале истраживачко новинарство у претходним годинама.
Дигитални медији: неријешен статус
Критичари из новинарске заједнице истичу да закон не рјешава питање регистрације и регулисања дигиталних медија. Онлајн портали и даље нису обавезни на регистрацију ако немају одговарајући правни статус медијске куће. „То ствара неравноправне услове: штампа и ТВ су под стриктним правилима, а онлајн конкуренција без регулације", упозорава Снежана Марковић из Медиа Цлуба Цетиње.
Европска оцјена
Делегација Европске уније у Подгорици у саопштењу је поздравила усвајање закона, истичући да он „у значајној мјери усклађује националну регулацију са смјерницама Акта о слободи медија Европске уније (EMFA)". Ипак, ЕУ позива Владу да убрза дигиталну регулацију и финансирање медијске писмености у образовном систему.